Već je opšte poznato da je integracija jedna od najbitnijih strateških inicijativa u koje veće kompanije danas ulažu svoj novac. Biznisi koji imaju visoko razvijenu integracionu strategiju su podigli brzinu isporuke na novi nivo, a pritom smanjili troškove i podigli profit. Kao rezultat svega navedenog ostavili su konkurenciju daleko iza sebe.
Imajući sve to u vidu, kompanije i dalje ne uspevaju da dostignu u celosti „integrisan“ sistem. Samo jedna prosečna biznis transakcija trenutno prolazi kroz 35 back-end sistema, a količina podataka koja se generiše kroz taj proces je veća nego ikad. To stvara ogroman pritisak na IT timove, koji su pored implementacije, zaduženi i za sigurnost i za održavanje sve većeg broja sistema i aplikacija.
Na sve to, očekuje se da broj IT projekata za ovu godinu bude uvećan za oko 30% dok budžet za iste vrlo verovatno neće biti uvećan ni 10%, što zapravo sprečava IT timove da se fokusiraju na inovacije. Većinu vremena oduzima im samo održavanje postojećih sistema.
Treba imati u vidu da se nalazimo u vremenu kada prosečan korisnik želi brzo i digitalno iskustvo i da bi ostale konkurente, kompanije sada moraju podržavati pozamašan broj tehnologija (Cloud, AI, blockchain) što dovodi do velikog jaza između potražnje tržišta i IT kapaciteta.
Što se više digitalnih inacijativa bude pokretalo, raskorak između tržista i kapaciteta će se sve više širiti. Upravo zbog te statistike, tradicionalni „point-to-point“ pristup integracijama jednostavno više nije održiv.
Kako bi se izborile sa svim tim izazovima, organizacije se sve više okreću „API-led“-u, kojeg slobodno možemo nazvati integracionom strategijom. On im zapravo omogućava povezivanje velikog broja tehnologija pomoću standardizovanih API servisa.
Ali šta je zapravo API-led?
API-led metodologija predstavlja princip uvezivanja aplikacija i deljenja podataka kroz set svrsishodnih ponovo iskoristivih („reusable“) API servisa.
Takvi servisi se razvijaju sa idejom da odrade određeni zadatak, koji može biti bilo šta, otvaranja konekcije sa novim sistemom, orkestracije nekog specifičnog procesa ili sama isporuka poboljšanja iskustva za samog korisnika aplikacije. Servisi pravljeni sa idejom da se nekada ponovo interno iskoriste, zapravo poboljšavaju produktivnost samih zaposlenih, a time i ukupan kvalitet projekta. Na ovaj način, snage u kompaniji se preusmeravaju sa održavanja već postojećih komponenti na inovacije i kreiranje nekih novih vrednosti.
U ovakvom pristupu, postoji jedan „centralni“ IT tim koji je zadužen za kreiranje tih ponovo iskoristivih API servisa, i u samom tom procesu oni ostvaruju konekcije sa velikim brojem različitih sistema, „legacy“ aplikacija i „data source“-ova.
Ostali timovi su nakon toga slobodni da pronađu i koriste bilo koji od tih resursa i kombinuju ih po svojim potrebama, kako bi došli do potpuno nove aplikacije ili poboljšanja već postojeće. Ovim principom, umesto „point-to-point“ pristupom integracijama, svaki API postaje ponovo iskoristiv resurs i ne koristi se samo u svrhu onoga za šta je razvijen, što pruža neverovatnu fleksibilnost.
U API-led pristupu, servise delimo u tri glavne kategorije:
- Sistemski API – obično omogućavaju komunikaciju i konekciju sa back-end-om. U ovom scenariju imamo servis koji se nalazi „ispred“ nekog sistema i omogućava nam da pristupimo njegovim podacima na veoma jednostavan način. To pojednostavljenje pristupa umnogome olakšava proceduru kreiranja neke nove orkestracije/procesa. Zaposleni koji nisu toliko tehnički orijentisani, bez problema mogu da učestvuju u kreiranju istog, a ne moraju da znaju IP servera na kom se nalazi baza, niti da brinu o kredencijalima za logovanje na određeni sistem. Sve što moraju da znaju je da imaju „sistemski“ API koji im to omogućava.
- Procesni API – su oni u kojima se nalazi biznis logika spomenuta u prethodnom koraku.
- „Iskustveni“ API – su podređeni isključivo korisnicima i služe da bi se podaci koji stižu sa njihove strane lako tranformisali i prebacili u formu koja je potrebna prethodno napravljenim procesnim servisima u kojima leži biznis logika. Time se omogućava da se dodavanjem samo jednog novog „iskustvenog“ API-ja može ponovo iskoristiti već postojeća biznis logika, ali za potpuno novog korisnika, čime se izbegava ponovni razvoj sličnih servisa koji su vec pravljeni u neku drugu svrhu. U čemu zapravo i leži moć ovog pristupa.
Uz API-led pristup integracijama, kompanija ne isporučuje samo prvi projekat u roku i u predviđenom budžetu, već su izgrađeni ponovo iskoristivi API servisi koji kompaniji štede vreme i novac. Kreirana je infrastruktura lako podložna promenama, što organizaciji obezbeđuje jednu od najbitnijih stvari, a to je dugoročna fleksibilnost.
Marko Nikolić
Devoteam Serbia Integration Consultant
Jedna od najbitnijih odlika API-leda je da sa tim pristupom integracijama, kompanija nije samo u prilici da isporuči prvi projekat u roku i u predviđenom budžetu, već je izgrađena infrastruktura svrsishodnih servisa koja je tako dizajnirana, da je lako podložna promenama i pruža organizaciji jednu od najbitnijih stvari, a to je dugoročna fleksibilnost.
Sa tako projektovanom infrastrukturom, organizacija nije samo brza u isporuci prvog projekta, nego se i mnogostruko ubrzava u isporuci svakog narednog.
Prema poslednjim izveštajima, kompanije koje su se odlučile za primenu API-leda, pored toga što su oslobodile vreme svojih zaposlenih kako bi mogli da se fokusiraju na inovacije, postigle su ubrzanje procesa isporuke projekta izmedju 3x i 5x brže u odnosu na tradicionale „point-to-point“ integracije.